VIC – Dokačiše se jednom Perica i učiteljica:

Dokačiše se jednom Perica i učiteljica:

• Perice, ti si mali i moraš da slušaš starije!

• Kako ja mali? Pa ja mogu da poj*bem 50 puta.

• Ma hajde, Perice, ti si još mali. Gde bi ti to mogao?

• Ako ne verujete, dođite u tu-i-tu brvnaru u to-i-to vreme, pa ćemo da vidimo ko ne može!

I na kraju, eto učiteljice, u dotičnoj (mračnoj) brvnari, u dotično vreme, kako razmišlja:

• Mali je on, ne može! A šta ako ipak može?…Tek, otvaraju se vrata, ulazi, hm, Perica, radnja se radi jednom, dvaput, deset, dvadeset puta. Posle tridesetog puta, učiteljica, iznemogla, zavapi:

• Perice, ne mogu više…

Tek će na to muški glas:

• Je l’ ti to, bona, vabiš onog malog što naplaćuje ulaz?

Procitajte dodatnu ispovjest:

Ispovjest: 10 godina smo pokusavali da dobijemo bebu, svako vece stavljala sam mlaku oblogu na…

10 godina smo pokušavali da dobijemo bebu, svako vece stavljala sam mlaku oblogu na muzeva jaja….

muz je vodio zdravu ishranu, bavio se sportom da bi imao sposobno telo i zdravi spermatozoidi, ali opet ništa.

Na kraju som se odlučili da posvojimo jedn devojčicu. Nakon par godina “borbe” uspeli smo, bilo je sve idilično nepune dve godina nakon toga, a tada smo saznači da naša osvojena ćerka ima urođenu i tešku bolest srca.

Bilo je potrebno jako mnogo novca da se da za operaciju i opet doktori nisu davali 100% sigurnosti da će doživeti 18 godina.

Zbog toga smo ja i moj muž odlučili da tu devojčicu iako smo je zavoleli kao svoju vratimo u sirotište. Evo već 4 godine nakon toga ponovo pokušavamo da osvojimo neku drugu devojčicu, ali bezuspešno.

U međuvremenu je naša devojčica na žalost pre 4 meseca preminula. Iako je bila na “teretu” države nisu skupljena potrebna sredstva za operaciju u Francuskoj :(… Možda da je nismo vraćali i da smo uložili ovu našu ušteđevinu,

MOŽDA bi i ona bila živa a i mi sretni sa njom… neko je mene i muža gadno prokleo, prešli smo 40-e i naša nada i vera da ćemo se ostvariti kao roditelji sve je manja ??