Ispovest Dana: Pre 8 godina sam za devojkom otišao u Austriju, samo sam spakovao stvari, uzeo pasoš i otišao
Pre 8 godina sam za devojkom otišao u Austriju, samo sam spakovao stvari, uzeo pasoš i otišao. Tamo smo došli kod njene sestre, imao sam 400 evra u džepu i znao sam 10 reči nemačkog, 5 dana posle toga sam se zaposlio na građevini, a ona kao frizerka par dana posle mene. Mislisli smo kako nam je super krenulo.
Posle mesec ipo dana njena sestra nam je dala ključeve od stana za koji je renta bila plaćena za 6 meseci da se priviknemo i osamostalimo. 2 godine nakon toga uz već dobro poznavanje jezika, oboje smo uz neverovatnu sreću uspeli da se zaposlimo u struci. Ja kao medicinski tehničar, a ona kao tehničar u laboratoriji. Sad posle 8 godina imamo naš stan, austrijsko državljanstvo, a za 2 meseca ćemo dobiti i ćerkicu, tako da deco verujte u svoje snove, pratite ih i ne zaboravite da se volite jer samo tako ćete uspeti u životu.
(ispovesti.com)
Procitajte dodatnu ispovjest:
Ispovjest: 10 godina smo pokusavali da dobijemo bebu, svako vece stavljala sam mlaku oblogu na…
10 godina smo pokušavali da dobijemo bebu, svako vece stavljala sam mlaku oblogu na muzeva jaja….
muz je vodio zdravu ishranu, bavio se sportom da bi imao sposobno telo i zdravi spermatozoidi, ali opet ništa.
Na kraju som se odlučili da posvojimo jedn devojčicu. Nakon par godina “borbe” uspeli smo, bilo je sve idilično nepune dve godina nakon toga, a tada smo saznači da naša osvojena ćerka ima urođenu i tešku bolest srca.
Bilo je potrebno jako mnogo novca da se da za operaciju i opet doktori nisu davali 100% sigurnosti da će doživeti 18 godina.
Zbog toga smo ja i moj muž odlučili da tu devojčicu iako smo je zavoleli kao svoju vratimo u sirotište. Evo već 4 godine nakon toga ponovo pokušavamo da osvojimo neku drugu devojčicu, ali bezuspešno.
U međuvremenu je naša devojčica na žalost pre 4 meseca preminula. Iako je bila na “teretu” države nisu skupljena potrebna sredstva za operaciju u Francuskoj :(… Možda da je nismo vraćali i da smo uložili ovu našu ušteđevinu,
MOŽDA bi i ona bila živa a i mi sretni sa njom… neko je mene i muža gadno prokleo, prešli smo 40-e i naša nada i vera da ćemo se ostvariti kao roditelji sve je manja ??