GORAN POPOVIĆ DADILJA: Uložio milione u najveću kockarnicu na Balkanu, a ubijen na njenom otvaranju u društvu misice

DRAGAN Popović Dadilja i Milovan Vujisić Vuja svojevoljno su se predali policiji posle učešća u ubistvu Ranka Rubežića Šulca 1984. godine. Nikada nije sasvim precizno razjašnjeno kako su se njih dvojica našli u ekipi sa profesionalcima iz podzemlja Borisom Petkovim Bugarinom i Bojanom Petrovićem, koji su i organizovali Rubežićevo ubistvo.

Dadilja i Vuja su, odmah po dolasku u CZ, smešteni u samice, u kojima su proveli više od pola godine. Iako su u zatvor dospeli kao anonimusi, praktično su preko noći postali veoma poznati i uvaženi među kriminalcima. Svi koji su strepeli od Šulca, a takvih nije bilo malo, s olakšanjem su slušali vesti o njegovoj likvidaciji. Trebalo je imati petlju, dobro stisnuti i potegnuti oružje na tadašnjeg “čoveka broj 1” u podzemlju.

Po okončanju istrage, smešteni su u odvojene grupne sobe. Obojica su veoma dobro bili primljeni kod sobnih kolega i pošteđeni uobičajenih neprijatnosti.

Oni su, zapravo, prećutno dobili status vrsnih kriminalaca, i prema njima su se svi tako i ophodili. Istovremeno, marljivo su se pridržavali kućnog reda, tako da nisu imali nikakve sukobe ni sa komandirima.

Posle izricanja presude, kojom im je određena kazna od po 15 godina zatvora, Dadilja je tražio da bude premešten u tzv. radnu grupu, u kartonažu, gde su pritvorenici dobrovoljno radno angažovani na proizvodnji papirne galanterije. Po pravosnažnosti presude, prebačen je u “Zabelu”.

VUJA je, međutim, ostao u grupnoj sobi i primerno se vladao sve do dana kada mu je u posetu došla supruga. Sutradan je, neočekivano, dobio uput za lekarski pregled u Kliničkom centru u Višegradskoj ulici. Tamo je doveden sa lisicama na rukama, pa je pred lekarskom ordinacijom zamolio da ga odvežu, jer je imao potrebu da ode u toalet. Komandir Nikola Mamula je zato ušao da prethodno pregleda ve-ce. Uverivši se da nema niče podmetnutog i da odatle, sa drugog sprata, nema uslova za bekstvo, odvezao je Vujisića, pustio ga u toalet, i ostao da sačeka pred vratima.

Dva minuta posle njegovog ulaska u toalet, čuli su se neobični i nedovoljno razgovetni povici radnika, koji su u bolničkom krugu izvodili neke radove. Komandirima je to bilo sumnjivo, pa su ušli u ve-ce i kroz prozorčić spazili Vuju kako puzeći grabi ka ulici, gde ga je čekao taksi. Puzio je zbog toga što je prilikom skoka kroz prozor upao u rupu, iskopanu neposredno uz zgradu, i pri tom polomio stopala obe noge i povredio kičmu.

Dok su stražari strčali u dvorište, Vuja je već nestao. Bekstvo je, očigledno, bilo unapred dobro pripremljeno. Komandir Mamula je suspendovan, mada je malo falilo da bude i uhapšen, jer ga je policija posle sumnjičila da je primio novac da bi Vujisiću omogućio bekstvo.
NESVAKIDAŠNJI je podatak da su, posle odsluženja tek nešto više od polovine izrečenih im kazni, i Vuja i Dadilja amnestirani i pušteni iz zatvora istog dana, a odmah zatim angažovani su kao profesionalni vozači – instruktori za reli vožnju Marku Miloševiću, sinu tadašnjeg predsednika Srbije. Uporedo su, kako se pričalo, stekli pravo da se bave uvozom nafte i benzina, na čemu su docnije zaradili i pozamašni imetak. Usput su uspostavili i vrlo blisko prijateljstvo sa Goranom Vukovićem Majmunom, pa su bili “nezaobilazni inventar” u njegovoj diskoteci “Luv” na Voždovcu.

Nešto docnije, Dadilja je stečeni imetak investirao u otvaranje kockarnice u hotelu “Palas”. Neposredno pre otvaranja, pred “Palasom” ga je ubio Goran Marjanović Bombaš. Vuja se, posle toga, povukao u totalnu anonimnost.