MOĆNA FACA DEVEDESETIH: Prepoznajete li osobu na ovoj naslovnoj strani TV revije? (FOTO, VIDEO)

Naslovne strane devedesetih su bile raznolikog izgleda i ukusa. Od kriminalaca i estradnih “faca”, do biznismena i direktora državnih institucija, svi oni su svoje mesto pronašli na naslovnim stranama raznih magazina i nedeljnika.

Prepoznajete li na ovoj naslovnoj strani jednu od najmoćnijih osoba u novijoj istoriji Srbije?

Za one mlađe koji se ne sećaju, na slici se nalazi Marko Milošević, sin najmoćnije politićke figure devedesetih, Slobodana Miloševića.

Gde se trenutno nalazi Marko Milošević?

Marko je suvlasnik više ugostiteljskih objekata u Moskvi , među kojima su i čuveni moskovski noćni klub “Garaža” i bar – restoran “Siksti”. Oba su veoma poznata i uvek puna. Miloševiću ovo nije prvi put da vodi klub. On je u svom rodnom Požarevcu devedesetih držao čuvenu diskoteku “Madona” u koju su dolazili u provod čak i iz Beograda.

Marko Milošević je pobegao u Rusiju 6. oktobara 2000. samo nekoliko sati posle svrgavanja njegovog oca s vlasti. Mirjana Marković je za njim otišla u Rusiju u februaru 2003. Prema pisanju medija krajem 2007. dobili su politički azil u Rusiji.

Uspešna poslovna karijera Marka Miloševića počinje već sa njegovih 14 godina. Prionuo je Marko tada na težak fizički posao – nosio je gajbe.

I tako je on nosio gajbe sve dok 1992 nije upoznao uglednog svetskog biznismena široj javnosti poznatog pod nadimkom Vlada Tref. Imali su zajedničku strast prema auto trkama. Prema Markovim izjavama predsedniku Slobodanu Miloševiću se to nije svidelo ali je prestao da mu pravi probleme kada je ovaj slupao osamnaesti automobil.

Prosto se ne zna da li je Marko bio brži na trkama ili sponzori, kao što je Kompanija Braća Karić, koji su jedva čekali da vide svoju reklamu na predsednikovom bolidu. Među sponzorima se našao i Đovani Di Stefano, prijatelj Željka Ražnatovića Arkana i Radojice Nikčevića. Ubrzo i Vlada Tref i mali Marko shvataju da bi svoj uspeh sa sportskih terena mogli da prošire i na poslovne poduhvate.

Tako ma mali Marko i Vlada Tref osnivaju trgovinsko preduzeće Tref, koje je ekskluzivni zastupnik poznatih svetskih sportskih marki kao što su Nike, Reebok.

Dalje mali Marko osniva grupaciju Interspid, špeditersku firmu koja je imala 10 preduzeća-ćerki u zemlji, četiri u insotranstvu, lanac fri šopova na granici, radio i TV stanicu.

Zatim mali Marko otvara diskoteku Madona na ulazu u “srpski Kumrovec”. Nebo paraju hologrami sa imenom diskoteke. Svake godine diskoteka se renovira, a stara oprema se distribuira po diskotekama širom Srbije.

Poslovni uspesi malog Marka se ti ne zaustavljaju: slede lanac pekara u Požarevcu, ISP MadonaNet, zabavni park Bambilend, parfimerija Scandal u centru Beograda, na Terazijama.

Ugledni srpski biznismen i ortak malog Marka poginuo je slučajno: u njega je nepoznati počinilac ispalio četiri metka.

Za to vreme u Srbiji se dešava najveća inflacija u istoriji čovečanstva. 500.000 Srba je izbeglo iz Hrvatske. 200.000 sa Kosova. Zemlja je bombardovana. Stotine hiljada građana demonstriraju svaki dan – tri meseca. Beda je ušla u svaku kuću.

Mihajlo Popović, šezdesetosmogodišnji penzioner iz Sremčice kod Beograda, tri godine je u sebi potiskivao najcrnji jed. Strahujući za živote članova svoje porodice nikom nije pričao o svom “bliskom susretu” sa Markom Miloševićem, sinom bivšeg predsednika SRJ. Tek posle srpske “oktobarske revolucije” starac se osmelio da javno ispriča ono što je skrivao duge tri godine. Nije više, kaže, mogao da ćuti…

Te 1997. radio je honorarno u produkcijskoj kući “ZAM” ne bi li zaradio neki dinar i tako upotpunio mizernu penziju. I sve je bilo u redu do tog “crnog ponedeljka”:

– Taj 18. avgust 1997. godine ostaće zauvek zabeležen u mom sećanju baš kao crni ponedeljak. Tog jutra Marko Milošević i još osam rmpalija, svi naoružani, upali su u prostorije firme i odmah s vrata upitali: “Ko je Đuka?”. Nesrećni mladić nije ni stigao da se javi, a oni su počeli da ga biju, bez ikakvog objašnjenja. Tukli su ga kao zveri, u očima im je sijao neki zlikovački sjaj. Uživali su u premlaćivanju tog mršavog dečaka… sa bolnom grimasom na licu Mihajlo se priseća kobnog dana. I dan danas urezan u pamćenju mu je ostao ogroman niklovani pištolj sa kojim je Marko Milošević tukao žrtvu.

Dalje, sećamo se 2. novembra 2000. godine kada je Zoran Milovanović izjavio za B92: “Ubacili su me gore u diskoteku Madona, gde su me ubacili u kancelariju Marka Miloševića, počeli da me tuku policijskom palicom po leđima, butinama i dlanovima. Šutirali me, udarali me pištoljima po ledjima… Onda se pojavio Marko Milošević sa motornom testerom u ruci, upalio je i počeo da mi maše njom ispred lica, kako bi me zastrašio i rekao mi je da mi je to poslednji dan života. Pitao me je koliko dobijam para od Evropske unije, ispitivao me je ko je glavni u Otporu… Rekao je da će me pustiti, ali da je jedini uslov da odem kući i da ni samim roditeljima smem da kažem šta mi se izdešavalo.”