Ispovest: Jadne li smo ti mi žene

Prošli vikend je bila svadba mog brata. Za stolom nasuprot mene je sjedio stariji muškarac, mislim u odnosu na mene stariji, jer ja imam samo 16. Nakon što je popio koju čašicu više, počeo je da me gleda, namiguje, pokazuje očima prema WC-u i tako to. Pored njega je bila supruga i dvoje djece i to me činilo baš nervoznom, jer sam se plašila da ne ispadne da je njega zavodim, a i to što se tako ponašao prema meni mi je bilo baš odvratno,

ono može tata da mi bude! Ustala sam od stola i otišla u WC da se sredim, a samo par minuta nakon što sam ušla pojavio se i on. Uplašila sam se i pokušala da izađem, ali je zaključao vrata, uhvatio me za ruke i rekoa GDJE SI SAD POŠLA, ZVALA SI ME I JA DOŠAO… Odupirala sam se koliko sam mogla, ali bila sam nemoćna.

Podigao mi je haljinicu i nakon samo par sekundi već je bio u meni. Iako je trajalo samo par minuta, meni je izgledalo kao vječnost. Kada je završio SVOJE spremio se i izašao. Razmišljala sam da ga prijavim, optužim, ali šta bih time napravila, bilo pa bilo, samo bih pokvarila bratovu svadbu.

“Sredila” sam se i vratila za stol, a on je sav sretan i nasmijan, sjedio, grlio i ljubio svoju suprugu. Odvratna scena, da barem mogu njegovj jadnoj supruzi reći sa kakvim gadom od čovjeka živi… Da li su svi muškarci takvi i da li će i mene nekada kada se udam i moj tako lubiti, nakon što “odradi” posao sa drugom. Jadne mi žene na ovome svijet