PAŽNJA, PAŽNJA! Građani Srbije, OPREZ! Smrdljivi Martin noću i rano ujutru ulazi u kuće, a za sobom ostavlja UŽAS
Komarci se još nisu povukli, a smrdibube su već uzele stvar u svoje ruke i zauzele Srbiju. Ovo se dešava već treću godinu zaredom, pa početkom svake jeseni, samo što se dani skrate i noći postanu svežije, ovi insekti, razume se, nezvani ulaze u kuće, stanove…
Poslednjih nekoliko dana građani su primetili povećan broj ovih insekata iz porodice stenica, koje nisu agresivne, ne ujedaju, čak ni na oko nisu toliko gadne, ali smrde.
Doktor Ivan Aleksić iz Zavoda za biocide objašnjava da smrdibube ulaze u zatvoren prostor kako bi se sklonile od hladnih noći i jutara.
– Smrdibube su biljni paraziti koji se hrane biljnim sokovima voća, povrća, cveća, baštenskog i ukrasnog bilja, zbog čega ih uzgajivači smatraju za štetočine. Neke vrste smrdibuba su korisne, pošto se hrane štetnim insektima. Kod nas se najčešće u prirodi nalazi kupinova stenica ili smrdljivi Martin. Najčešće je braon-zelene boje, sa narandžastim nogama. U jesen, kada nastupe hladnije noći i jutra, traže pogodan zaklon u kome će neaktivne provesti nepovoljni, hladni period. U ovom periodu, otvoreni prozori na kućama i stanovima privlače smrdibube koje često uleću u njih i traže skriveno mesto – objašnjava dr Aleksić.
U Beogradu smrdibuba, prema njegovim rečima, najviše ima u delovima grada koja su u blizini većih parkova i šuma, kao i u delovima sa puno zelenila. Ono što je najbitnije u prestonici je prisutna vrsta koja jeste štetočina.
– Radi se o smeđoj mramorastoj smrdibubi. To je invazivna vrsta poreklom iz istočne Azije koja se od 2011. godine širi po evropskim zemljama čemu doprinose brojni faktori. Ova vrsta predstavlja poljoprivrednu štetočinu – navodi sagovornik.
On kaže da su se građani i protekle jeseni, kao i prethodnih nekoliko godina unazad, žalili na povećano prisustvo smrdibuba.
– I pored oštre zime ovo proleće i leto obiluju različitim vrstama insekata uključujući i smrdibube, jer su im vlažno i toplo proleće dali idealne uslove za razmnožavanje – kaže Aleksić.
Smrdibube, međutim, nisu opasne po ljude. Jedina neprijatnost jeste miris koji ispuštaju kao “hemijska” odbrana od neprijatelja.
– Izbacivanje smrdljive supstance je oblik adaptacije na izbegavanje predatora. Naime, kada su u opasnosti, ispuštaju neprijatan miris iz žlezda, stavljajući na znanje neprijatelju da su neukusne.Žlezde u grudnom delu jedinke luče supstance iz pora kada su uznemirene. Miris može biti sličan korijanderu. Da li je nekom od nas taj miris prijatan ili ne, genetski je uslovljeno. Kod nekih vrsta smrdibuba, izlučena supstanca sadrži jedinjenja cijanida koja daju miris užeglog badema – objašnjava Aleksić i dodaje da pošto ove smrdibube ne predstavljaju zdravstveni rizik po stanovištvo, Zavod za biocide i medicinsku ekologiju ne planira njihovo organizovano suzbijanje i uništavanje:
– Nema nikakvih preventivnih mera protiv ovih insekata, osim mehaničkih mera zaštite. To podrazumeva stavljanje mrežica na prozore, zatvaranje svih šupljina i pukotina oko prozora i vrata kroz koje se ovi insekti mogu u jesen uvući u stanove.