ISPOVEST SRPSKOG ŽIGOLA SLAVIŠE LAZIĆA IZ VRNJAČKE BANJE: Spavao sam sa preko 2.000 žena
– Kao i svi drugi, i mi smo se sreli pogledom. Dok nisam sreo tebe, nikada nisam voleo, za mene je ljubav bila samo zagonetka – ovako obično započinje upoznavanje sa sredovečnim damama Slaviša Lazić, poznatiji kao Đankarlo, jedini žigolo iz Vrnjačke Banje.
Poslednjih godina živi u Beogradu jer su, kako kaže, u Banji postali nemogući uslovi za rad. Ode sa izvesnom damom u hotelsku sobu, a mangupi se okupe ispred prozora, navijaju, skandiraju…
– Sve je počelo pre 25 godina kada sam sa Kosova došao u Vrnjačku Banju. Bio sam bez posla i po preporuci svog prijatelja, vlasnika banjskog kazina, počeo sam da se obučavam za žigola. Italijanka Fjoralba bila je moja prva mušterija. Dok je njen muž u kockarnici gubio ogromne svote novca, ja sam sa njom provodio nezaboravne trenutke u hotelskoj sobi – priča Đankarlo o počecima „karijere“.
Vremenom se, kaže, usavršavao, odlazio je u teretane i na plivanje, kako bi što bolje oblikovao telo i bio u dobroj fizičkoj kondiciji. Kupio je elegantna odela, moderne cipele, svakodnevno je odlazio u biblioteku i čitao ljubavne romane, prepisivao stihove pesama koje je koristio u osvajanju sredovečnih dama. Učio je strane jezike, istoriju Banje i godinama je, kako tvrdi, postajao sve bolji.
– Bilo je više od 2.000 žena, uglavnom starije dame, poslovne, uspešne, željne dominacije. Neke od njih su slobodne, druge udate. Izađu ranije sa posla, čujem kako razgovaraju sa mužem i kažu da je gužva preko Brankovog mosta i da će kasniti pola sata. Pogrešno je kada kažu da su sve žene iste. Mađarice i Makedonke su vrlo zanimljive, a poslednjih godina sve mi se više sviđaju i nežne, malene Kineskinje. Stranim ženama je dovoljno da si zainteresovan, pažljiv i nežan, dok su naše mnogo zahtevnije, žele da budeš zanimljiv, duhovit, rečit – tvrdi Đankarlo.
Odnedavno promoviše i tablete za potenciju koje koristi samo u retkim trenucima kad ga izda muškost. Zasada nema zahteva koje nije mogao da ispuni.
– Moje mušterije su uglavnom žene pedesetih godina. Imao sam klijentkinju preko 80 godina, prvo se nećkala, kaže, nisam baš za seks, udovica preko 40 godina. Ali posle samo jedne noći sa mnom, bakica je procvetala. Sećam se i Sesilije iz Južnoafričke Republike koja je radila u međunarodnoj misiji. Bila je stvarno opasna, u pojedinim trenucima u krevetu osećao sam strah, ako mi odgrize alatku za rad, šta ću onda – kaže kroz smeh Đankarlo.
Bilo je, kaže, neobičnih situacija, kada su ga ljubomorni muževi jurili pištoljem, ali i vrlo zanimljivih, kao što je seks u toaletu aviona na više hiljada metara ili uživanje na kamili.
– Najviše imam posla za 8. mart, kada radim i prekovremeno. Često u šali kažem da tog dana moram da napravim raspored časova kao da radim u školi. Tada dolaze žene iz svih krajeva, Mađarice, Makedonke, Bosanke, i nije lako odabrati ženu s kojom će mi biti lepo i isplativo. Ove godine 8. mart provešću na Kopaoniku, sa jednom starom mušterijom – kaže Đankarlo.
Za sve ove duge godine napornog rada bilo je raznih „nagrada „, tako je od jedne zadovoljne mušterije dobio stan u Petrovcu na Moru. Pored velike sume novca, poklanjale su mu i zlatne lance, „roleks“ satove, skupocenu garderobu…
– Mnoge žene obećavale su mi brda i doline, ali ne vredi, ne mogu da se vežem za jednu, šta ću kad me je priroda obdarila da usrećim mnogo žena. Obećao sam sebi 5.000 žena, a onda bih mogao i u penziju – kaže kroz smeh Đankarlo.