Da se naježiš! Možete da ga ne volite, ali noge će vam zadrhtati kad kad čujete zakletvu Arkanovih tigrova!

Jedanaestog oktobra 1990. godine, Željko Ražnatović Arkan je sa 26 svojih prijatelja (uglavnom navijača Crvene Zvezde sa Marakane, čiji je bio vođa) otišao u manastir Pokajnica. Dočekao ih je monah Stefan i upitao zašto su došli? Na šta je Arkan uzviknuo “Da se zakunemo, idemo u rat!”. “Gde se, zaboga zaratilo?”, upitao je monah. “Nije još, ali će buknuti”!, odgovorio je komandant.

U crkvi su se zakleli Bogu i narodu. Kada je garda formirana, bila je u civilu, postrojila se i komandant je izvršio smotru i održao govor.

Zanimljivo je to da komandant Srpske Dobrovoljačke Garde nije nikada služio vojsku, i to nije ni krio. Uvek je govorio da vojno nije obučen, ali da je kao sin pukovnika avijacije celoga života bio vojnik “po krvi”.

Prilikom pristupanja u Srpsku Dobrovoljačku Gardu svaki dobrovoljac je morao da položi zakletvu koja je glasila:

– Sine Božji! Ti si zapovedio i nama da duše svoje položimo za drugove svoje. Radosno idem da izvršim svetu volju Tvoju, boreći se za otadžbinu i veru svoju. Naoružaj me snagom i junaštvom da odolim neprijateljima našim. Ako pak, bude sveta volja Tvoja da položim život svoj u današnjem boju, milostivo dopusti da umrem s tvrdom verom i nadom u večni blaženi život u Tvom nebeskom carstvu. Majko Božja! Sačuvaj me pod krovom tvojim. Zaklinjem se sa tri prsta, za ovoga svetoga krsta, život dajem za spas srpstva! Amin.

(Espreso.rs/ srbijadanas.com)