SMRDIBUBE SU MI UNIŠTILE STAN, SVE JE POČELO DA SE RASPADA! Svi su mislili da preterujem, ali kad su došli radnici rekli su DA NIKADA NIŠTA SLIČNO NISU VIDELI!
Beozopasne napasti koje zuje, uvlače se u veš i u napadu panike, jer znaju da im se bliži kraj, ispuštaju gadan miris koji nije tako lako isterati iz prostorije mogu, ako se namerače, da naprave ozbiljnu štetu u stanovima.
Kao neko ko se gadi insekata njihovo prisustvo u stanu sam doživljavao kao uzurpiranje životnog prostora koje se rešava brzim refleksima – izbacivanjem i povremenim likvidiranjem papučom, novinama ili knjigom. Ali jednog lepog sunčanog dana shvatio sam da smrdibube nisu u prolazu, već su se uselile u stan u koji sam sve investirao sa namerom da se razmnožavaju dok konačno ne preovladaju i isteraju me.
Početak Hičkokovog horor filma u mom domu u Beogradu je startovao intezivnom kišom pre nekoliko godina koja je rezultirala poplavama u Srbiji. S obzirom da imam zastakljenu terasu i prozore od bukovog drveta, velika količina voda je pronašla put kroz sitne pukotine prelakiranog drveta koje je vremenom postalo teško i blago nabubrelo.
Za posledicu prozore je bilo jako teško otvoriti i zatvoriti jer od težine šarke su popustile. Svestan sam bio da će prozori morati da se promene, ali nisam žurio sve dok njihovo veličanstvo smrdibube nisu pronašle utočište u prozorima.
Vlažno drvo je postalo novi dom za smrdibube koje su napravile gnezda unutar prozora i drveta. Ne pričam o desetak njih, bilo ih je na stotine.
Prvi znak za uzbunu je Hičkokova scena sa vranama koje napadaju govornicu, samo što u ovoj verziji priče smrdibube napadaju sve što je bilo u stanu. Šetale su u kolonama po krevetu, ormanu, garderobi, policama, ponekad bi se se ušukale i sa mnom u krevet i dok spavam kao u košmaru šetale mi po licu.
S obzirom da je u medijima bila priča da je u pitanju najezda smrdibuba u Beogradu mislio sam da svi imaju isti problem, sve dok nisam primetio da one ne dolaze spolja, već da izlaze iz gnezda koje su napravile u prozorima na terasi. Bilo ih je toliko da se jedan deo prozora odlomio.
Hteo ne hteo, poslednji dinar sam investirao u PVC. Ljudi koji su došli da menjaju prozore mislili su da malo preterujem sa pričom o invaziji, ali kad je počelo skidanje svi su istu stvar rekli: “Ovo u životu nisam video. Bilo ih je na stotine”.
Moram da priznam da se ljudi uglavnom nasmeju na priču o smrdibubama u mom stanu, ali zamislite da se jednog jutra probudite u zagrljaju sa njih desetak, o ostatak se šetka u drugim delovima stana. Znate da ne postoje metode, niti zaprašivanje koje može da ih otera. Ako ih ima u velikom broju u stanu, imajte na umu da ne dolaze spolja nego da su našle pogodno mesto kod vas i gnezde se.
(Kurir.rs/Blic žena-Milorad Milovanović)