KRALJ NOVOG BEOGRADA: Tukao svetske bokserske ruske šampione, ali nije mogao da izbegne sačekušu na ulicama Beograda

Devedesetih, kad je počeo rat na ovim prostorima, Stanković je bio već umorni i ostareli bivši as i novokomponovani biznismen. Ubijen kod Merkatora 1. oktobra 1993. Čuveni beogradski gangster starije generacije.

Zaseda, jedan počinilac, automat sa prigušivačem. Nije imao šanse da preživi. Čaure su bile svuda okolo, a svedoka naravno nije bilo.

Čovek s ulice i bez manira, kralj „ferki“, navodno se obogatio u Češkoj – na poker aparatima. Novobeogradski klan imao je tada ravnopravne „partnere“ u Zemuncima, koje su predvodili Ljubomir Magaš, zvani Ljuba Zemunac i Rade Ćaldović Centa…

Za njih se tada u Novom Beogradu, onako, kroz zube govorilo da nešto „čeprkaju „ s Udbom.

Novi Beograd je u to vreme kada on jeste važio za mangupski kraj iz kojeg su potekli mnogi momci sumnjivih životnih priča.

Danas neki pomalo sarkastično kažu da je jedan od tih mangupa, bokser Žorž Stanković, samozvani “predsenik opštine Novi Beograd”, ili njegov Kralj, u stvari “iznedrio” oštra pera srpskog novinarstva, Aleksandra Tijanića, Dragana Jovanovića i Vanju Bulića.

Interesantnija činjenica vezana za to okruženje, ipak je to, što su Novi Beograd, u vreme osamdesetih, naseljavale jedino porodice policajaca i vojnika.

A mnoga njihova deca vrbovana su kasnije za UDBU a onda i za Državnu bezbednost. Tamo su stvorenio mangupi poput Pere Kantara, Žorža Stankovića, Ljube Zemunca, Ćente, Juse…

Na Novom Beogradu su se međutim kalili i “junaci” iz drugih krajeva grada, jer su tamo, na igralištima i igrankama, bile zakazivane tuče. Žorž je na njima voleo da viče: Ja sam kralj Novog Beograda, uzimao je mikrofon od pevača i zabranjivao pušenje u sali.

Neko ga ne bi poslušao i on bi, u tim strašnim gužvama, započinjao opštu tuču. Ali već sutradan, svi koji su se potukli, zajedno su išli na zezanje i pili sok kod Fontane.