Nema kralja, nema Tita, sad se ođe Brano pita: Ko je, zapravo, Branislav Mićunović? (FOTO)
Nikšićanin Branislav Mićunović jedna je od najkontroverznijih ličnosti u Crnoj Gori, za čije se ime vezuju mnogi poslovi, najčešće oni – s druge strane zakona
Za njegovo ime ste sigurno čuli. Međutim, na pitanje čime se Brano Mićunović tačno bavi, dobijate dijametralno različite odgovore.
Za jedne je on pristojan čovek, sportski radnik, a ima i onih koji će istaći njegovu preku narav, kao i da je sklon nasilju.
Nemali je, ipak, broj onih koji će reći da je Mićunović ništa drugo do kriminalac koji rukovodi gotovo svim nelegalnim poslovima na Balkanu.
Poznavaoci društvenih prilika u Crnoj Gori Mićunovića označavaju kao šefa mafije, gospodara Crne Gore koji ima svoju “vojsku”. Tvrde da je opasan, da se bez njegovog odobrenja ne može završiti nijedan ozbiljniji posao iz sive zone i da njegovo ime ne treba ni pominjati, jer u Crnoj Gori sada “nema kralja nema Tita, sad se ođe Brano pita”.
Oni koji Mićunovića dobro poznaju tvrde da se radi o “čoveku koji samo gleda svoja posla i pokušava da se legalno bavi biznisom”. I pored brojnih spekulacija, zvanično nije dokazano da je Mićunović na čelu najveće mafijaške organizacije na ovim prostorima.
Činjenica je, opet, da je njegovo ime decenijama obavijeno velom misterije, da se retko pojavljuje u javnosti, da je okružen je telohraniteljima, i, kako neki tvrde, upravo u tome leži njegova moć.
Ko je, zapravo, on?
Rođen je 1953. u Nikšiću, a u mladosti je trenirao boks i bio pripadnik elitne 63. padobranske brigade nekadašnje JNA. S grupom zemljaka se sedamdesetih godina zaputio u Novi Sad, gde je studirao ekonomiju i bio nerazdvojan s Ratkom Butorovićem, vlasnikom FK “Vojvodina”.
Na fakultetu se kratko zadržao, a put ga je odveo preko granice, gde su glavnu reč vodili ljudi s prostora Crne Gore.
Ime Brana Mićunovića se po prvi put dovodilo u vezu s nekim krivičnim delom kada je 1983. u Nemačkoj ubijen Stjepan Đureković, bivši direktor marketinga kompanije “INA”.
Đureković je 22. aprila 1982. godine pobegao u Nemačku i pod lažnim imenom Josip Miranović otišao u ustašku emigraciju. Razlog za beg je bilo otkriće da je Đureković u mladosti pripadao fašističkom pokretu i da je kao agent BND-a Nemcima otkrio vojnu tajnu o skladištima goriva za tenkove i avione u Jugoslaviji.
Njegovu likvidaciju, kako su mediji pisali, organizovao je lično Stane Dolanc, ministar jugoslovenske policije i predsednik Saveta za zaštitu ustavnog poretka. Iako se spekulisalo, nikad nije dokazano da iza te likvidacije stoje Mićunović, njegov kum Đorđe Giška Božović, Dragan Joksović, Ratko Đokić i Ranko Rubežić.
Kada je sam govorio o tom vremenu, Mićunović je pričao da se u zapadnoj Evropi bavio raznim poslovima kao što su “zaštita naših ljudi od kapitalista, ustaša i albanske mafije”.
Poslednje godine 20. veka proveo je u zatvoru Spuž jer je bio osumnjičen zbog ubistva, koje se dogodilo pod sumnjivim okolnostima. Zajedno sa svojim prijateljem Zdravkom Lopušinom, oslobođen je optužbi da je oktobra 2000. godine ispred podgoričkog Kliničkog centra ubio Nikšićanina Radovana Kovačevića. Na teret mu se stavljalo da je, na do tada nezabeležen način, iz pištolja ubio ranjenog Kovačevića.
Mićunović, zvanično, nije pripadao nijednoj crnogorskoj partiji, što ne znači da je bio politički pasivan. Naprotiv, u jesen 1992. godine, nije mu se dopala ideja da Vojislav Šešelju Nikšiću održi stranački skup, pa ga je sa svojom družinom čekao na prilazu gradu. Miting radikala nije održan.
Deset godina kasnije, 2002. godine, Šešelj ga je optužio za umešanost u kriminal i ubistva Gorana Žugića, savetnika crnogorskog predsednika za bezbednost. Šešelj je tad rekao da je Mićunović toliko moćan da je “pravi predsednik Crne Gore”.
Moć Brana Mićunovića bila je signal “žestokim momcima”, kako u Crnoj Gori, tako i u Beogradu, da se neki od najuticajnijih Crnogoraca, oficira „crvenih beretki”, stavili Crnoj Gori na raspolaganje. Navraćao je i Željko Maka Maksimović, po ocu takođe Crnogorac.
Od 1998. godine, crnogorska dokumenta su dobili Dušan Duća Spasojević, Mile Kum Luković, Ljubiša Buha Čume… Uznemirujuća vest da Brano Mićunović, za slučaj “da se krene na Crnu Goru”, priprema kaznene eskadrone i da će se zmija gađati pravo u glavu stigla je i do Slobodana Miloševića.
Novinar Šeki Radončić u insajderskoj knjizi “Iza maske: Tajni ratovi u tajnoj policiji” piše: „Akcije odmazde „oko za oko, zub za zub” izvele bi se u samom Beogradu. Planiran je udarac u vrh perčina – atentat na Miloševića, uz pomoć jakog crnogorskog podzemlja u Beogradu”. Epilog svega je da se zveckalo oružjem, ali Milošević nije izdao komandu za napad.
U ratnoj 1999. godini lično je obezbeđivao Zorana Đinđića, koji se pred pretnjama u Srbiji sklonio u Crnu Goru. Potom su stizali i drugi iz ondašnjeg DOS-a. Ljudi upoznati u političku elitu bili su skloni tvrdnji da su malobrojni značajniji srpski političari ili intelektualci koji ne poznaju Mićunovića.
– Ne volim da o tome govorim. Gadio bih se sam sebe kad bih okolo pričao šta sam za koga učinio i koga sam zaštitio. Najbolje to znaju oni koji su sa svojim problemima kod mene dolazili, iako su to odmah zaboravili čim bi se dograbili kakve bilo vlasti u Beogradu. Ali, ja uopšte nisam važan, niti sam očekivao da mi neko kaže i “hvala”. Krivo mi je jedino što su se nekadašnji opozicionari, posle dolaska na vlast, prema Crnoj Gori ponašali mnogo gore i od samog Miloševića, koji je ipak izbegavao da o Crnogorcima govori kao o mafijašima i NATO plaćenicima. To je tek kasnije postao omiljeni srpski demokratski rečnik – govorio je tih godina Brano Mićunović.
Mediji su pisali da Mićunović nije tipični postjugoslovenski mafijaš; ne glupira se bahatim pokazivanjem moći i javnim skandalima ne traži đavola. Spekulisalo se, iako to nije potvrđeno, da godinama stanuje u budvanskom “Splendidu”, hotelu s pet zvezdica.
Od trenutka kad su krenule priče o tome da je Crna Gora “švercerska Meka” ime ovog Nikšićanina se pojavljuje zajedno s Veselinom Barovićem i sličnim lokalnim moćnicima. U poslednjih nekoliko godina u medijima je bilo na desetine napisa koji su pokušavali da objasne mrežu organizovanog kriminala koja drma Balkanom i šire. Gotovo svaki od tekstova ili priloga je Mićunovića stavio na mesto broj jedan u toj organizaciji, predstavljajući ga kao čoveka od koga sve zavisi.
Da voli da pomogne, Mićunović je i sam govorio u javnosti. FK Sutjeska je, zahvaljujući njemu, ušla u elitno takmičenje u doba SR Jugoslavije, a on dugo je važio za predsednika i vlasnika tog kluba. Ipak, sam je komentarisao da “tu ničega nije bilo, nego da je samo izgubio novac”. Iz tog perioda stolovanja na stadionu “kraj Bistrice”, dolazi i priča o tome da je on “neformalni kralj srpsko-crnogorskog fudbala”, da kontroliše sve tokove novca u fudbalu bilo kroz klubove, bilo kroz Savez.
Mediji su ga povezivali sa Zvezdanom Terzićem, direktorom Crvene Zvezde i nekadašnjim prvim predsednikom FS Srbije, što su obojica više puta potvrdili. Pre nego je proglašen za gospodara fudbala u Srbiji i Crnoj Gori, Mićunović se zvanično bavio ugostiteljstvom: imao je brojne klubove i kockarnice na Crnogorskom primorju. Imao je pekaru, piceriju, kazina u hotelu “Crna Gora” u Podgorici i u “Maestralu” u Pržnom. U Budvi je bio otvorio, kako se tad govorilo, najveću diskoteku na Balkanu – “Trokadero”.
Ime Brana Mićunovića nalazilo se na italijanskoj optužnici za šverc cigareta. Ona je jula 2015. prestala da važi jer je tužilaštvo pristalo da se skide poternica i ukine rešenja o određivanju pritvora.
Prema podacima Uprave za nekretnine, Branislav – Brano Mićunović nije bogat kao neki drugi crnogorski tajkuni. On u Budvi poseduje parcelu od 1.772 metra kvadratna, na kojoj je sagradio dva naknadno legalizovana objekta. U rodnom Nikšiću, prema katastru, ima poslovni prostor od 52 kvadrata i 370.130 kvadrata zemljišta u mestu Kamensko.
To zemljište se vodi kao susvojina, koju deli sa još dva lica. Na Žabljaku posjeduje parcelu 1.126 kvadrata koja se vodi kao nasledstvo, a koju deli kao suposednik sa poslovnim partnerom Savom Grbovićem, koji je većinski vlasnik Lutrije Crne Gore i jedan od članova uprave Mićunovićeve firme „Džek pot”.
Tako je formalno. Međutim, Mićunovićevi bliski rođaci i prijatelji poseduju lance firmi i komplekse zemljišta na najboljim lokacijama. To navodi na zaključak da Mićunović u Crnoj Gori posluje preko preduzeća registrovanih na povezana lica i of-šor firme iza kojih stoji lično ili preko prijatelja. Na svoje i ime supruge Svetlane registrovao je preduzeća van Crne Gore, na egzotičnim destinacijama, kao što je Kipar.
Nakon izbijanja afere “Balkanski ratnik”, u kojoj je zaplijenjeno više tona kokaina, italijansko tužilaštvo je saopštilo da je klan Darka Šarića za šverc narkotika koristio infrastrukturu tranzita cigareta stvorenu devedesetih. Glavnooptuženi u aferi “Balkanski ratnik”, Darko Šarić navodno je bio u bliskim odnosima sa Branom Mićunovićem. To je saopšteno na suđenju u Beogradu. Na insistiranje odbrane, ime Mićunovića je, međutim, zatamnjeno.
(Z.N.)
espreso.rs