“Imao sam s1na, sp0rtistu, odličn0g učenika..”

Imao sam sina, sportistu, odličnog učenika, budućeg reprezentativca, ponos moj.

Imao je petoricu najboljih drugova, jedan je bio ženskaroš, drugi mangup, treći je problematičan, četvrti moglo bi se reći tužan, a peti pravi zabavljač, vragolan.

Sva šestorica različitih karaktera a opet najbolji drugovi. Jednog dana se moj sin nije vratio sa treninga. Udarila su ga kola.

Dvadeset i dva dana se borio, ali je izgubio. Dvadeset i dva dana oni nisu izlazili iz bolnice, dvadeset i trećeg su plakali kao mala djeca.

Na njegov rođendan koji nije dočekao nažalost smo otišli na groblje, ja, žena i kćerka i ono što sam vidio taj dan mi je samo dokazalo koliko su se oni voljeli.

Sva petorica sjede na ivici groba, piju pivo i pričaju sa njim. I tako već 10 godina na njegov rođendan oni dođu, sednu i pokazuju da pravo drugarstvo ništa ne može da prekine. Hvala im.”