Ispovjest dana: Pokušavao sam uvaliti svog mačora
Obožavam žene. Oduvek. Od ranog detinjstva sam obožavao žene i dr**o na razne ujne, tetke, strine pa sam čak i nekim sestrama pokušavao da uvalim mačora. Doduše, u jednom momentu su me privlačili i muškarci tj. dečaci ali to je bilo ono pubertetsko ludilo. Elem, da se vratim na priču. Posle brojnih devojaka i raznih je*ačina dođe vreme da se ženim. Devojka, moja sadašnja supruga, gotovo ne poljubljena, udade se za mene. Imala je par tipova ali sve nešto bez konkretnih namera.
Pošto je izuzetno lepa i zgodna, zategnute gu*e, finih izvajanih nogu i osrednjih grudi, bila je kao stvorena za mene. Poče tako naš zajednički život. Pošto živimo sami u stanu, se*s je bio najblaže rečeno vrhunski. Svakog dana smo se tu**li kao da sutra ne postoji. Sve smo isprobali. I o*alni i an*lni. Čak je ona posebno uživala dok sam je tu*ao u njen čarobni č*ar a prstima joj ulazio u pi*u. Međutim, posle par godina malo smo se zasitili uobičajenog. Mene je uvek palila ideja ili da je gledam dok je neko tuca ili da je tucam sa nekim kuratim drugom. Lagano i nenavalentno sam joj tokom sek*a predložio da uključimo nekog u naš sek*ualni život. Međutim ona nije htela ni da čuje. Ne, ne i ne.Meni je ostalo jedino to da ne odustanem. I nisam. Stalno sam joj pustao po**iće sa dp scenama, čak i gangbang scene i ona je lagano počela da uživa u tome.
Procitajte dodatnu ispovjest:
Ispovjest: 10 godina smo pokusavali da dobijemo bebu, svako vece stavljala sam mlaku oblogu na…
10 godina smo pokušavali da dobijemo bebu, svako vece stavljala sam mlaku oblogu na muzeva jaja….
muz je vodio zdravu ishranu, bavio se sportom da bi imao sposobno telo i zdravi spermatozoidi, ali opet ništa.
Na kraju som se odlučili da posvojimo jedn devojčicu. Nakon par godina “borbe” uspeli smo, bilo je sve idilično nepune dve godina nakon toga, a tada smo saznači da naša osvojena ćerka ima urođenu i tešku bolest srca.
Bilo je potrebno jako mnogo novca da se da za operaciju i opet doktori nisu davali 100% sigurnosti da će doživeti 18 godina.
Zbog toga smo ja i moj muž odlučili da tu devojčicu iako smo je zavoleli kao svoju vratimo u sirotište. Evo već 4 godine nakon toga ponovo pokušavamo da osvojimo neku drugu devojčicu, ali bezuspešno.
U međuvremenu je naša devojčica na žalost pre 4 meseca preminula. Iako je bila na “teretu” države nisu skupljena potrebna sredstva za operaciju u Francuskoj :(… Možda da je nismo vraćali i da smo uložili ovu našu ušteđevinu,
MOŽDA bi i ona bila živa a i mi sretni sa njom… neko je mene i muža gadno prokleo, prešli smo 40-e i naša nada i vera da ćemo se ostvariti kao roditelji sve je manja ??