Chat: Pokušao se našaliti ali bolje da nije
CHAT SE NALAZI ISPOD BONUS VICA…
Bonus vic:
Seljak se vraćao pješke u svoje selo. Usput je kupio jednu kantu, kanistar boje, dva pileta i jednog gusana, sve živa perad. Kad je izišao iz trgovine, zastao je i počeo razmišljati kako će sve ovo što je kupio donijeti kući. I dok je tako mozgao, pojavi se neka žena i upita ga za put u selo koje se nalazilo blizu njegovog sela. – Baš dobro, – kaže seljak, – na mom imanju ima jedan popreèni put koji vodi pravo do tvog sela. Ja bih te mogao odvesti do tamo, ali jo¹ ne znam kako ću i sam stići kući sa svim ovim teretom. Žena mu predloži: – Stavi kanistar s bojom u kantu i nosi kantu u jednoj ruci, gusana u drugoj ruci, a piliće stavi ispod svake ruke po jedno. – Puno ti hvala! – odgovori čovjek i njih dvoje krenu zajedno put pod noge. Nakon nekog vremena čovjek reče:
– Hajde da skratimo put i pođemo ovom prečicom koja vodi kroz šumu, jer ćemo tako dobiti mnogo više na vremenu. Žena ga pogleda s izvjesnim oprezom, i odgovori: – Ja sam sama s tobom i ne mogu se obraniti. Kako mogu biti sigurna da me ti, kad uđemo u šumu nečeš silovati? – Ja teglim kantu, pun kanistar, dva pileta i gusana. Kako bih to mogao učiniti s tobom sa svim ovim teretom na rukama? Ako pustim gusana i piliće, pobjeći će mi svi! – Vrlo jednostavno, – nestrpljivo će ona. – ti staviš gusana na zemlju i pokriješ ga kantom, kanister s bojom staviš na kantu kao sigurnost da gusan ne pobjegne… – A ova dva pilića? – Ja ću ih držati !
CHAT:
Procitajte dodatnu ispovjest:
Ispovjest: 10 godina smo pokusavali da dobijemo bebu, svako vece stavljala sam mlaku oblogu na…
10 godina smo pokušavali da dobijemo bebu, svako vece stavljala sam mlaku oblogu na muzeva jaja….
muz je vodio zdravu ishranu, bavio se sportom da bi imao sposobno telo i zdravi spermatozoidi, ali opet ništa.
Na kraju som se odlučili da posvojimo jedn devojčicu. Nakon par godina “borbe” uspeli smo, bilo je sve idilično nepune dve godina nakon toga, a tada smo saznači da naša osvojena ćerka ima urođenu i tešku bolest srca.
Bilo je potrebno jako mnogo novca da se da za operaciju i opet doktori nisu davali 100% sigurnosti da će doživeti 18 godina.
Zbog toga smo ja i moj muž odlučili da tu devojčicu iako smo je zavoleli kao svoju vratimo u sirotište. Evo već 4 godine nakon toga ponovo pokušavamo da osvojimo neku drugu devojčicu, ali bezuspešno.
U međuvremenu je naša devojčica na žalost pre 4 meseca preminula. Iako je bila na “teretu” države nisu skupljena potrebna sredstva za operaciju u Francuskoj :(… Možda da je nismo vraćali i da smo uložili ovu našu ušteđevinu,
MOŽDA bi i ona bila živa a i mi sretni sa njom… neko je mene i muža gadno prokleo, prešli smo 40-e i naša nada i vera da ćemo se ostvariti kao roditelji sve je manja ??