Jedan dan sam se ranije vratila iz škole čula sam mamu kako “cvili”. Kada sam ušla u spavaću sobu, sam vidjela kako je komšija Mato…
Imam 16 godina i jedan dan sam se ranije vratila iz škole. Pokušala sam da uđem u kuću, ali je bila zaključana. Bilo mi je čudno, nisam htijela da zvonim, mislila sam da možda mama spava i da je ne budim, pa sam ušla kroz kotlovnicu koja je u sastavu kuće. Bila sam baš tiha da je slučajno ne probudim, ali prvo sam se iznenadila jer sam čula moju mamu u spavaćoj sobi kako “cvili” kao da plače, preplašila sam, potrčala sam i kada sam ušla u spavaću sobu vidjela sam kako je komšija Mato…
Stid me da i napišem šta joj radi, uglavnom bio je uzrok cviljenja moje mame. Ostala sam kao ukopana na sred sobe, a i oni su stali iznenađeni što me vide. Samo sam se okrenula i izašla, a onda sam se još više iznenadila jer su oni nastavili da se… Nakon nekih pola sata kada je komšija otišao, mama me je pozvala u sobu i rekla da će da mi jezik odsiječe ako ikome kažem šta sam vidjela. Najgore mi je sada kada moj tata i taj isti komšija svaki dan gledaju utakmice, voljela bih da mu sve kažem, ali bojim se da bi mi bilo zadnje što bih kazala…
Procitajte dodatnu ispovjest:
Ispovjest: 10 godina smo pokusavali da dobijemo bebu, svako vece stavljala sam mlaku oblogu na…
10 godina smo pokušavali da dobijemo bebu, svako vece stavljala sam mlaku oblogu na muzeva jaja….
muz je vodio zdravu ishranu, bavio se sportom da bi imao sposobno telo i zdravi spermatozoidi, ali opet ništa.
Na kraju som se odlučili da posvojimo jedn devojčicu. Nakon par godina “borbe” uspeli smo, bilo je sve idilično nepune dve godina nakon toga, a tada smo saznači da naša osvojena ćerka ima urođenu i tešku bolest srca.
Bilo je potrebno jako mnogo novca da se da za operaciju i opet doktori nisu davali 100% sigurnosti da će doživeti 18 godina.
Zbog toga smo ja i moj muž odlučili da tu devojčicu iako smo je zavoleli kao svoju vratimo u sirotište. Evo već 4 godine nakon toga ponovo pokušavamo da osvojimo neku drugu devojčicu, ali bezuspešno.
U međuvremenu je naša devojčica na žalost pre 4 meseca preminula. Iako je bila na “teretu” države nisu skupljena potrebna sredstva za operaciju u Francuskoj :(… Možda da je nismo vraćali i da smo uložili ovu našu ušteđevinu,
MOŽDA bi i ona bila živa a i mi sretni sa njom… neko je mene i muža gadno prokleo, prešli smo 40-e i naša nada i vera da ćemo se ostvariti kao roditelji sve je manja ??