Naručio je dva piva u pabu u Beranama, a kad je posle sat vremena ponovio turu, račun ga je frapirao (FOTO)

Ako u ovom kafiću u Crnoj Gori popijete pivo u 22 i 23 sata, nemojte da očekujete da platite istu cenu

Prema poznatim starim iskopinama i zapisima, arheolozi su potvrdili da su još stari Vavilonci proizvodili pivo u domaćinstvu, čak 7000 godina pre nove ere. Proizvodili su 16 sorti piva, a za varenje su koristili pšenicu i ječmeni šećer.

Sa ovih prostora, proizvodnja piva se seli u stari Egipat, Persiju, Grčku te druge zemlje. Egipćani su naučili da prave pivo već 2000 godina pre nove ere, a Grci su, preuzimajući civilizaciju od njih, naučili veštinu proizvodnje piva. Potom su pivo počeli proizvoditi Rimljani, stari Germani i sve ostale evropske zemlje. Pivo je u tom periodu pravljeno iz šećera, ali bez hmelja, tako da je dobijeni proizvod bio jako kiseo.

Pivu su tada dodavali razne trave: lupin, glog, pelin, šafran…Korištenje hmelja predstavlja veoma važno otkriće te čini osnovu savremene tehnologije proizvodnje piva. Zanimljivo je saznanje da se hmelj prvi put počeo koristiti u Novogorodskoj u Rusiji.

Pretpostavlja se da je reč pivo (bira, bier, ber, bicre) nastala u manastirima, najverovatnije između šestog i sedmog veka u vreme kada se pivu pri varenju počeo dodavati hmelj.

Proizvodnjom piva bavili su se kaluđeri u srednjem veku, a danas je to snažna grana industrije. Istorija piva se nastavljla kod Rimljana, Sumera, Etruraca, nordijskih varvara i kasnije u hrišćanskoj Evropi. Zanimljivo je kako su kaluđeri bili prvi koji su pivu dodali hmelj i to iz “medicinskih” razloga, a i zbog boljeg konzervisanja.

Pivo je bilo proglašeno hrišćanskim lekovitim napitkom” te se služilo uz kaluđersku hranu. Zanimljivo je da je bilo dozvoljeno konzumiranje piva i u dane posta.Ne raspolaže se preciznim podacima, dali se pivo proizvodilo i u pravoslavnim manastirima. Ekipa nacionalnog škotskog muzeja iz Edinburga, u Rimu je iskopala na jednom od hebridskih ostrva, posudu od terakote sa nepoznatim sastojcima, iz neolitskog doba. Ispitivanjem tog nalaza dobijen je napitak za pivo, a koje je pravljeno iz zobi, meda, ječma i paprati. Za pivo mnogi tvrde da je zapravo jelo, a poznato je da se koristilo već u praistorijskom vremenu.Pivo su proizvodili Germani, Slaveni, Kelti i Skiti… i to od zobi, ječma i heljde.

Pojedini stari narodi začinjavali su ga mirođijama i medom. Glavni sastojak od kojih se pivo proizvodi ovih dana je hmelj, a počeo se koristiti tek u 13. veku. Pivopijska središta u starom veku su bila u Mesopotamiji, Jermeniji i Egiptu. Pivo su kasnije iz tih krajeva, preuzeli Rimljani i Grci. Usavršavanje parne mašine vrlo se povoljno odrazilo na razvoj pivarstva. Najvažniji tehnički pronalazak predstavlja pronalazak mašine za hlađenje. Zahvaljujući najvažnijim naučno-tehničkim dostignućima u 19. vijeku, stvorene su osnove za pretvaranje usitnjenih preduzeća u velike fabrike piva.

Voda, ugljen dioksid, etanol, neprovreli deo ekstrakta (suve materije) i slad, glavni su sastojci piva. Zavisno od vrste piva, zapreminski deo alkohola može biti od 0,5% kod “bezalkoholnih” piva i veći od 8% kod ječmenih piva. Lager piva sadrže do 0,5% ugljen dioksida, koji mu daje svežinu, te bitno utiče na penušavost.

Od piva se po pravilima traži da se pri punjenju u čašu, ova gusta i čvrsta pena zadrži na površini najmanje 3 minute. Poznato je da su najveći svetski proizvođači piva: Nemačka, Češka, Belgija, Irska, Velika Britanija i SAD.Najpoznatije dešavanje na svetu, organizovano u slavu piva, sasvim sigurno je Oktoberfest u Minhenu.Preko šest miliona litara piva, popije se tih dana na najpoznatojoj manifestaciji na svetu posvećenu pivu.