HOROR NA JADRANU: Velika bela ajkula iskasapila Damjana, panika se širi, PROGLAŠEN CRVENI ALARM
Na tršćanskim plažama oglašen je crveni alarm zbog morskog psa kog je uočio ribar dok je plivao u moru.
Bliski susret s njim 2008. godine pored Visa imao je i Slovenac Damjan Pesek. Osetio je snažan udarac u nogu,more se ubrzo zapenilo od njegove krvi. S naporom se okrenuo, a u oči ga je gledala velika bela psina. Znao je da su u pitanju sekunde. Hoće li ga morska neman stići ili će utočište pronaći na čamcu svojih prijatelja, pitanje je koje sebi Slovenac Damjan Pesek panično postavio u septembru 2008. dok je ronio u uvali Maloj Smokovi na Visu.
Vojni specijalac i instruktor ronjenja Slovenske vojske iz Bleda imao je sreće. Iako sada doživotni invalid, uspeo je da spasi živu glavu iz ralja opake životinje. U poslednjih 140 godina velika bela psina posetila je Jadransko more 60-ak puta. Susret s ubojitim raljama bio je koban za šestoro ljudi. Preživeo ga je jedino Pesek.
Krvoločna psina zgrabila ga je za levu nogu i gotovo je odgrizla. Do kosti mu je rastrgala mišić potkolenice, teško povredila arteriju i živce koji drže i pokreću stopalo.
– Desetak metara od obale, na isto tolikoj dubini, s ulovljenim gofom oko pasa plivao sam prema brodu na kojem su se odmarala dvojica mojih prijatelja. Ronio sam u odelu s podvodnom puškom u ruci. Odjednom sam osetio snažan udarac u nogu. Ne znajući šta je, okrenuo sam se. More je bilo prepuno krvi. Video sam ga, gledali smo se oči u oči.
Opet je nasrnuo na mene. Bilo je jezivo. Uhvatio sam ga za škrge i zabio mu strelicu podvodne puške u stomak. Ranjena psina udaljila se samo na tren. Panično sam isplivao na površinu. Vrišteći sam dozivao prijatelje. Oštra peraja prilazila su mi sve bliže i bliže. Bio sam nemoćan posmatrajući trku ko će brže do mene. Samo za tren prijatelji su bili brži – prepričavao je Damjan Pesek lekarima ljubljanskog instituta za rehabilitaciju Soča zastrašujući susret s belom nemani.
Prijatelji su ga odmah nakon napada prevezli u viški Dom zdravlja, a zatim su ga helikopterom Hrvatske vojske prebacili u splitski KBC. Splitskim će lekarima, kaže Damjan, biti zahvalan dok živi. Lečenje i terapiju slovenski je vojnik nastavio u Ljubljani.
– Svaku lučicu, uvalu i grotu Jadrana poznajem kao svoj dom. Svima sam uvek govorio da je belu morsku psinu u Jadranu nemoguće sresti. I evo, sudbina se poigrala sa mnom da sam upravo ja u susretu s njom jedva izvukao živu glavu – prisetio se Pesek kobnog poslepodneva 2008. godine.
Iako su hrvatski naučnici tvrdili da je podvodnog ribolovca ugrizla morska psina privučena krvlju koju je ispuštala tek ulovljena riba, Pesek to opovrgava.
– To je budalaština. Od gofa nakon ulova nema krvi – kazao je Slovenac.
Najopasnija su mora oko Južnoafričke Republike i Australije u kojima velika bela psina najčešće napada. Zalazi u sva mora, no najdraža su joj ona umerenog tipa poput Jadrana. U Jadranu je prvi put ubila 1868. pokraj Trsta.
Iduća njena žrtva stradala je 60 godina kasnije kraj Suska. U njenim raljama 1955. stradao je plivač u Budvi, a susret s njom bio je koban i 1961. i 1971. u opatijskom akvarijumu. Poslednju je žrtvu neman ubila 1974. u Lokvi Rogoznici kraj Splita. Tad je stradao nemački turista. Krvoločne nemani mogu težiti do dve tone, a narasti do 6,4 metra. Ipak, neki se kunu kako su videli i psinu dugu devet metara. Iako ih kupači najčešće primete zbog peraja koje viri iz vode, najopasnije morske nemani mogu zaroniti do dubine od 1.300 metara.