KAKO JE SVEDOKE ISPITIVALA UDBA: Objekat, saradnik, realizacija i malo krvi

Ekskluzivno otkrivamo tajne pravilnike o radu, metodama i merama koje je skoro četrdeset godina primenjivala Udba. Kako se infiltriraju agenti u neprijateljske redove, šta su to saradnici, ko su oni i kako se štite. Ko je zadužen za likvidacije protivnika, ko ih i kako izvršava, a ko naređuje i odobrava

Hoću da vas upozorim da ste se upetljali u vrlo mračne poslove. Ne znate vi s kim imate posla? Rečenica koju u čuvenom filmu “Balkanski špijun” izgovara fenomenalni Bata Stojković u ulozi Ilije Čvorovića. Čoveka inficiranom paranojom, bivšeg zatočenika sa Golog otoka, informbiroovca u stalnom strahu od svemoćne, komunističke Udbe. Urbane legende kažu da je to bila moćna služba, čiji ostaci i danas upravljaju svim važnijim procesima na prostoru nekadašnje velike države.

O njoj se malo znalo, veo tajne i mistifikacija osnovna je pretpostavka rada svake tajne službe pa i jugoslovenske. Iako su veći deo stvari koji su radili zapravo radili javno, sve je izgledalo tajno. U tome je, valjda, bio i kunst u toj raboti.

KAKO JE UBIJALA UDBA

Besprizorna, nemilosrdna i opasna. To su bili najčešći epiteti koji su ih pratili. Mit je ostao živ i dan-danas. Svako malo na ulici, u kafiću, čujete: služba me prisluškuje ili služba stoji iza nekog uspešnog biznismena ili kriminalca… Nažalost, ima u tim pričama istine, možda mnogo više nego što smo sami bili spremni da priznamo. Svemoćna Udba je zaista u svim sferama vukla konce.

Slovenački publicista Roman Leljak je nakon što je Slovenija otvorila arhivu komunističke tajne službe prikupio ogromnu dokumentaciju i pre dve godine je publikovao kroz knjigu “Propisi o metodima rada Udbe i KOS-a”. Vrlo jednostavan recept, nije se mnogo opterećivao, samo je fotokopirao sve pravilnike o radu tajnih službi do 1990. godine i objavio ih. Na taj način je ostavio ogromnu građu koja svedoči o organizaciji, metodama i sredstvima rada jugoslovenske tajne službe od 1940. do 1990. godine. U prethodnom broju pisali smo o prvoj fazi rada tajne policije pred kraj Drugog svetskog rata do 1953. Fazi koju je pre svega obeležila masovna represija prema građanskom sloju u Srbiji i ostacima protivnika Narodnooslobodilačkog pokreta na teritoriji čitave SFRJ. Deo dokumenata koje ćemo sada objaviti govori o periodu nakon 1955. pa sve do 1990. godine. Zlatni period svemoćne Udbe.

Saradnik

Osnovno sredstvo za rad tajne službe su čovek i informacija. Oni su uzročno-posledično vezani. Kao osnovni vid prikupljanja informacija, ali i ostvarivanja drugih ciljeva, u svom radu tajna služba koristi mrežu saradnika. Oni su birani na brižljiv način i u njih kao u vitalan ljudski resurs za rad službe je ozbiljno ulagano.

“Pojam angažovanja – Angažovanje je proces uspostavljanja saradnje između SDB i našeg građanina ili stranog državljanina uslovljeno određenim ciljem. Po tome od koga potiče inicijativa za saradnju, angažovanje je pridobijanje lica za saradnju ili prihvatanje inicijative za saradnju.

Prema osnovu zasnivanja, angažovanje može biti dobrovoljno ili prinudno.

Ponekad pridobijanje lica za saradnju može biti otežano, te se pribegava metodi prisiljavanja na saradnju kompromitujućim materijalom. Angažovanje za saradnju je svojevrsno psihološko lomljenje, praćeno zavisno od lica promenljivim slabijim ili jačim intenzitetom krize.

Interesi za angažovanje se mogu kretati od čisto materijalnih, preko zaštite od kompromitacije i krivičnog gonjenja (lice sarađuje da se ne goni krivično i da se ne kompromituje zbog određene delatnosti moralno nepodobne u okruženju: razvrat, bolesti zavisnosti, seksualna nastranost).

Pored toga, primenjuje se i korumpiranje u oblasti ekonomsko-trgovinskih odnosa, omogućavanje kojekakvih aranžmana: stipendije, specijalizacije, gostovanja… Uz prikrivene ili neprikrivene materijalne intervencije vrši se sistematski psihološko-politički uticaj i pripremanje “odgovarajućeg” terena. Sve ove pojave manje ili više dolaze do izražaja ali naročito treba obratiti pažnju na: intervencije oko zaposlenja i obezbeđenja povoljnijih životnih uslova, šikoranja na radnom mestu i dr. Ovo posebno kada su u pitanju stručni kadrovi… Prema pravilima SDB, tačka 19 odstupanje od principa uspostavljanja saradnje po osnovu dobrovoljnosti, humanizma slobodne i prava građana, dozvoljeno je kada na drugi način nije moguće otkrivanje ili dokumentovanje neprijateljskog delovanja stranih obaveštajnih službi… Manje-više su svi ljudi ranjivi. Samo se postavlja pitanje koliko je to što se poseduje optužujuće i efikasno… Saradnika obučavamo kroz praktičan rad tokom saradnje ili kroz specijalno za to namenjene škole i kurseve. Kroz praktičan rad vrši se najkonkretnija obuka, s obzirom na zadatke, način izvršenja i sredstva koja se koriste.

Jedinstvena načela o primeni sredstava i metoda u vršenju poslova Državne bezbednosti iz 1975. godine

Metode ispitivanja svedoka i osumnjičenih

Dva su načina davanja iskaza svedoka: dobrovoljno i pod prinudom.

Forma saslušanja:

1. slobodno izlaganje

2. postavljanje pitanja

3. kombinovano – slobodno izlaganje i postavljanje pitanja.

U ovom metodu pitanja mogu biti:

1. dopunjujuća (o okolnostima o kojima svedok ništa nije rekao u slobodnom izlaganju)

2. precizirajuća (o okolnosti o kojima je saslušanik već govorio ali nedovoljno precizno)

3. podsećajuća (da bi se podstakao mehanizam asocijacija)

4. kontrolna pitanja (radi provere istinitosti iskaza).

Sugestivna pitanja se dele na više vrsta:

1. potpuno disjunktivna pitanja

2. nepotpuno disjunktivna pitanja

3. ekspektativna

4. odlučna pitanja

5. čista pitanja sa pretpostavkom, odnosno kapciozna pitanja koja su u stvari sa lažnom ili izmišljenom pretpostavkom

6. nadovezana pitanja – kada je ispitanik već podlegao sugestiji.

Ispitivanje okrivljenog

Cilj je ovog ispitivanja dobijanje priznanja. Osnovno pitanje prilikom ispitivanja okrivljenog jeste u kom momentu ga upoznati sa dokazima sa kojima raspolažemo o njegovom učešću u izvršenju krivičnog dela.

Insistirati na priznanju. Onaj koga ispitujemo ne sme imati utisak da nam je njegovo priznanje važno.

Taktika poznaje niz načina za dobijanje priznanja. Jedan jeste sakupljanje i predočavanje dokaza. Drugi način je više puta ispitati okrivljenog na iste okolnosti da bi se došlo do kontradikcije u njegovim iskazima, koje kasnije koristiti kao metodu dokazivanja.

Jedan od načina može da bude i ukazivanje na prednost priznanja. Jedan od mogućih načina za dobijanje priznanja je tzv. sitan kriminalistički rad koji se odnosi na eventualno počinjenje drugih krivičnih dela koja nisu procesuirana. Priznanje može da se dobije delovanjem na osećanja, emotivnu vezanost za određena lica iz njegovog okruženja: članovi porodice, ljubavnici, prijatelji itd. Ovaj način može da bude uspešan pre svega kod delinkventa početnika, slučajnih krivaca ili krivaca iz strasti.

Pravila rada SDB iz 1967. godine

Pravilnik o pripremanju i plasiranju informacija i dezinformacija

Pod plasiranjem informacija podrazumeva se poturanje istinitih podatak i obaveštenja, a pod plasiranjem dezinformacija poturanje poluistinitih i potpuno lažnih podataka i obaveštenja. U praksi se najčešće informacije i dezinformacije plasiraju kombinovano, zavisno od karaktera i cilja operativnog zahvata u kome se to vrši.

* Uputstvo za pripremanje informacija i dezinformacija iz 1975. godine