Ispovest: U braku sam sa čovekom koji nema fakultetsko obrazovanje i koji radi fizički posao
U braku sam sa čovekom koji nema fakultetsko obrazovanje i koji radi fizički posao. Postala sam nezadovoljna i svaki dan mu tražila mane i odbijala ga od sebe, ponižavala i mislila da je manje vredan. Pomislila sam da mi treba neko na mom nivou. Upoznala sam jednog mladog perspektivnog dečka i sa njim započela tajnu vezu i svoj brak stavila na off. Muža sam ignorisala i pripremala se za razvod.
Da stvar bude gora zaljubila sam kao nikada pre i veza je potrajala dugo. Međutim postoji jedan problem. Čim društvo pozove ovaj odlazi van i pije bez granica do mjere da ne zna šta priča i to je postalo odvratno. Čovjek ne može piti a da se ne komira i svaki put ista priča što me umorilo.
Sve češće se se setim muža koji je kakav takav uvek imao lepo ponašanje i bila sam mu preča od svega tj. rado je birao vreme sa mnom nego društvo. A alkohol da ne spominjem, opijanje mu nije trebalo jer je imao mene.
Izvor: Ispovesti.com
Procitajte dodatnu ispovjest:
Ispovjest: 10 godina smo pokusavali da dobijemo bebu, svako vece stavljala sam mlaku oblogu na…
10 godina smo pokušavali da dobijemo bebu, svako vece stavljala sam mlaku oblogu na muzeva jaja….
muz je vodio zdravu ishranu, bavio se sportom da bi imao sposobno telo i zdravi spermatozoidi, ali opet ništa.
Na kraju som se odlučili da posvojimo jedn devojčicu. Nakon par godina “borbe” uspeli smo, bilo je sve idilično nepune dve godina nakon toga, a tada smo saznači da naša osvojena ćerka ima urođenu i tešku bolest srca.
Bilo je potrebno jako mnogo novca da se da za operaciju i opet doktori nisu davali 100% sigurnosti da će doživeti 18 godina.
Zbog toga smo ja i moj muž odlučili da tu devojčicu iako smo je zavoleli kao svoju vratimo u sirotište. Evo već 4 godine nakon toga ponovo pokušavamo da osvojimo neku drugu devojčicu, ali bezuspešno.
U međuvremenu je naša devojčica na žalost pre 4 meseca preminula. Iako je bila na “teretu” države nisu skupljena potrebna sredstva za operaciju u Francuskoj :(… Možda da je nismo vraćali i da smo uložili ovu našu ušteđevinu,
MOŽDA bi i ona bila živa a i mi sretni sa njom… neko je mene i muža gadno prokleo, prešli smo 40-e i naša nada i vera da ćemo se ostvariti kao roditelji sve je manja ??